Sećam se još starog briefing centra, još na samom početku kad su nas sa papira ispitivali, kad su se svi tresli od straha, i stariji i mlađi, kad je postojala ona strogoća u vazduhu čak i kad su ljudi bili cool jer pojma nemaš ko će da ti zapadne, pre svega. Bilo je nas novih mnogo, baš, baš mnogo.
Sećam se, ulazi pilot, k’o od stene odvaljen, u svojim ranim šezdesetim, izrazito visokog čela, ne sećam se ni odakle je tačno bio… Prelazi pogledom preko celog crew-a polako i uperi prstom na mene ,,Serbian, right?” i nastavi prstom dalje. Pitah ga otkud to i čemu to. ,,Svi ste mi pravo osveženje među posadom. Ima nešto kod vas što odmah prepoznam, kao neki oreol oko glave, ne umem to ni da objasnim, ja bih to nazvao gordost…neverovatno ste gordi ljudi….prosto neverovatno”… I onako, pred svima : “Ja bih se ovom prilikom zahvalio kompaniji sto je počela da dovodi Srbe, potpuno ste mi otkriće.”
Oprosti mu Bože, nije znao šta govori… 😂