Tata nam je, kad smo bili mali, kupio atlas od čike koji prodaje knjige po kućama. Sećam se da jos nisam išla u školu…kao, trebaće nam za kasnije, nek se nađe. Veliki, tvrdi povez, unutra sve zemlje sveta, sve zastave sveta, presek zemljine kugle, detaljno objašnjenje sedimentnih stena, zvezde, mere i razdaljine… Na tvrdim koricama je imao nacrtane planete. Sećam se mirisa kao da ga sad imam u rukama, danima sam gledala i brojala zastave pokušavajući da pogodim čija je koja dok dlanom prikrivam ime. Imala sam svojih par omiljenih, sećam se koliko sam volela brazilsku zbog kombinacije boja i nepalsku zbog čudnog oblika. Poslednja od njih u nizu, pod slovom Š, bila je Šri Lanka, bila mi je jako lepa i bilo mi je zanimljivo to ime zemlje o kojoj ama baš ništa nisam znala.
I evo me tu…Ova planeta je jednostavno prelepa! Ne znam da li su me veći trnci prolazili kad sam preletala Severni pol, vrhove Alpa, gledala ostrva Indonezije ili Nijagarine vodopade, al’ jedno je sigurno- kada govorimo o državama ponaosob, ono što svaku izdvaja jesu ljudi, ljudi su sve! Energija koja se tu stvori je nešto neponovljivo i potpuno jedinstveno! Ljudi krupnih, toplih, špicastih očiju, velikog srca, prelepog, nevinog osmeha, belih zdravih zuba, skromni i nenametljivi… E većina takvih živi na Šri Lanci.❤
I zato, kupite deci atlas, možda se baš tamo krije dosta njihovih snova…Kupite im atlas , naoružajte samopouzdanjem i dajte im krila, ništa im drugo nije potrebno, verujte mi…a oni će već naći način…Ako niste mogli vi, mogu oni, a ako jeste, tim bolje, onda znate o čemu govorim…